domáhnuti
domáhnuti (komu) svrš. 〈prez. dòmāhnēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. domáhnuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| domahnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | domahnem |
| 2. | domahneš |
| 3. | domahne |
| množina | |
| 1. | domahnemo |
| 2. | domahnete |
| 3. | domahnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | domahnut ću |
| 2. | domahnut ćeš |
| 3. | domahnut će |
| množina | |
| 1. | domahnut ćemo |
| 2. | domahnut ćete |
| 3. | domahnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | domahnuh |
| 2. | domahnu |
| 3. | domahnu |
| množina | |
| 1. | domahnusmo |
| 2. | domahnuste |
| 3. | domahnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | domahnuo sam |
| 2. | domahnuo si |
| 3. | domahnuo je |
| množina | |
| 1. | domahnuli smo |
| 2. | domahnuli ste |
| 3. | domahnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam domahnuo |
| 2. | bio si domahnuo |
| 3. | bio je domahnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo domahnuli |
| 2. | bili ste domahnuli |
| 3. | bili su domahnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | domahni |
| množina | |
| 1. | domahnimo |
| 2. | domahnite |
| glagolski prilog prošli | |
| domahnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| domahnuo, domahnula, domahnulo | |
| domahnuli, domahnule, domahnula | |
Definicija
dati znak gestom ili pokretom mahanja (ob. pozivajući koga)
