máhnuti
máhnuti svrš. 〈prez. mȃhnēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. máhnuo〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| mahnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | mahnem |
| 2. | mahneš |
| 3. | mahne |
| množina | |
| 1. | mahnemo |
| 2. | mahnete |
| 3. | mahnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | mahnut ću |
| 2. | mahnut ćeš |
| 3. | mahnut će |
| množina | |
| 1. | mahnut ćemo |
| 2. | mahnut ćete |
| 3. | mahnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | mahnuh |
| 2. | mahnu |
| 3. | mahnu |
| množina | |
| 1. | mahnusmo |
| 2. | mahnuste |
| 3. | mahnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | mahnuo sam |
| 2. | mahnuo si |
| 3. | mahnuo je |
| množina | |
| 1. | mahnuli smo |
| 2. | mahnuli ste |
| 3. | mahnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam mahnuo |
| 2. | bio si mahnuo |
| 3. | bio je mahnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo mahnuli |
| 2. | bili ste mahnuli |
| 3. | bili su mahnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | mahni |
| množina | |
| 1. | mahnimo |
| 2. | mahnite |
| glagolski prilog prošli | |
| mahnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| mahnuo, mahnula, mahnulo | |
| mahnuli, mahnule, mahnula | |
Definicija
v. mahati
Etimologija
✧ vidi mȃh
