deaktivírati
deaktivírati (koga) dv. 〈prez. deaktìvīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, prid. trp. deaktìvīrān, gl. im. -ānje〉
Dv. | |
---|---|
infinitiv | |
deaktivirati | |
prezent | |
jednina | |
1. | deaktiviram |
2. | deaktiviraš |
3. | deaktivira |
množina | |
1. | deaktiviramo |
2. | deaktivirate |
3. | deaktiviraju |
futur | |
jednina | |
1. | deaktivirat ću |
2. | deaktivirat ćeš |
3. | deaktivirat će |
množina | |
1. | deaktivirat ćemo |
2. | deaktivirat ćete |
3. | deaktivirat će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | deaktivirah |
2. | deaktiviraše |
3. | deaktiviraše |
množina | |
1. | deaktivirasmo |
2. | deaktiviraste |
3. | deaktivirahu |
aorist | |
jednina | |
1. | deaktivirah |
2. | |
3. | |
množina | |
1. | |
2. | |
3. | |
perfekt | |
jednina | |
1. | deaktivirao sam |
2. | deaktivirao si |
3. | deaktivirao je |
množina | |
1. | deaktivirali smo |
2. | deaktivirali ste |
3. | deaktivirali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam deaktivirao |
2. | bio si deaktivirao |
3. | bio je deaktivirao |
množina | |
1. | bili smo deaktivirali |
2. | bili ste deaktivirali |
3. | bili su deaktivirali |
imperativ | |
jednina | |
2. | deaktiviraj |
množina | |
1. | deaktivirajmo |
2. | deaktivirajte |
glagolski prilog sadašnji | |
deaktivirajući | |
glagolski prilog prošli | |
deaktiviravši | |
glagolski pridjev aktivni | |
deaktivirao, deaktivirala, deaktiviralo | |
deaktivirali, deaktivirale, deaktivirala | |
glagolski pridjev pasivni | |
deaktiviran, deaktivirana, deaktivirano | |
deaktivirani, deaktivirane, deaktivirana |
1. | (u)činiti da što ne bude više aktivno [deaktivirati borbeni sastav] |
2. | vojn. razbiti/razbijati, onemogućiti/onemogućavati djelovanje vojnoj postrojbi |
3. | vojn. tehn. oduzeti/oduzimati aktivno svojstvo [deaktivirati nagaznu minu, bombu i sl.]; deaktivizirati |