krìčati
krìčati () nesvrš. 〈prez. krìčīm, pril. sad. krìčēći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kričati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kričim |
| 2. | kričiš |
| 3. | kriči |
| množina | |
| 1. | kričimo |
| 2. | kričite |
| 3. | kriče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kričat ću |
| 2. | kričat ćeš |
| 3. | kričat će |
| množina | |
| 1. | kričat ćemo |
| 2. | kričat ćete |
| 3. | kričat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kričah |
| 2. | kričaše |
| 3. | kričaše |
| množina | |
| 1. | kričasmo |
| 2. | kričaste |
| 3. | kričahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kričao sam |
| 2. | kričao si |
| 3. | kričao je |
| množina | |
| 1. | kričali smo |
| 2. | kričali ste |
| 3. | kričali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kričao |
| 2. | bio si kričao |
| 3. | bio je kričao |
| množina | |
| 1. | bili smo kričali |
| 2. | bili ste kričali |
| 3. | bili su kričali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kriči |
| množina | |
| 1. | kričimo |
| 2. | kričite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kričeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kričao, kričala, kričalo | |
| kričali, kričale, kričala | |
Definicija
vikati oštrim visokim, piskutavim glasom (koji bi se mogao dočarati kao krik), puštati krikove; vrištati
Etimologija
✧ vidi krȋk
