vézati
vézati (što, se) dv. 〈prez. vȇžēm, pril. sad. véžūći, pril. pr. -āvši, gl. im. -ānje〉
Dv. | |
---|---|
infinitiv | |
vezati | |
prezent | |
jednina | |
1. | vežem |
2. | vežeš |
3. | veže |
množina | |
1. | vežemo |
2. | vežete |
3. | vežu |
futur | |
jednina | |
1. | vezat ću |
2. | vezat ćeš |
3. | vezat će |
množina | |
1. | vezat ćemo |
2. | vezat ćete |
3. | vezat će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | vezah |
2. | vezaše |
3. | vezaše |
množina | |
1. | vezasmo |
2. | vezaste |
3. | vezahu |
aorist | |
jednina | |
1. | vezah |
2. | |
3. | |
množina | |
1. | |
2. | |
3. | |
perfekt | |
jednina | |
1. | vezao sam |
2. | vezao si |
3. | vezao je |
množina | |
1. | vezali smo |
2. | vezali ste |
3. | vezali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam vezao |
2. | bio si vezao |
3. | bio je vezao |
množina | |
1. | bili smo vezali |
2. | bili ste vezali |
3. | bili su vezali |
imperativ | |
jednina | |
2. | veži |
množina | |
1. | vežimo |
2. | vežite |
glagolski prilog sadašnji | |
vežući | |
glagolski prilog prošli | |
vežući | |
glagolski pridjev aktivni | |
vezao, vezala, vezalo | |
vezali, vezale, vezala | |
glagolski pridjev pasivni | |
vezan, vezana, vezano | |
vezani, vezane, vezana |
1. | a. spojiti/spajati dva kraja (užeta i sl.) uzlom ili omčom b. obaviti/obavijati (uže i sl.) oko čega i pričvrstiti |
2. | stegnuti/stezati nekome ruke ili noge i onemogućiti kretanje ili kretnje; sputati |
3. | spajati ili činiti jednim ono što je bilo u dva ili više dijelova |
4. | pridobiti, učiniti zavisnim, obvezati, zadužiti |
5. | (se) a. spojiti se, spajati se b. združiti se, zbližiti se, zbližavati se c. stupiti/stupati u uže veze; stupiti/stupati u brak d. ući/ulaziti u sastav tvari, oblikovati novi kemijski spoj (o tvari) |
6. | (se za što) a. postati vrlo privržen čemu [vezati se za ideje strukturalizma]; djelomično se ograničiti čime b. biti vrlo privržen, određen u postupcima [vezati se za majku] |