zabušávati
zabušávati (, što) nesvrš. 〈prez. zabùšāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zabušavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zabušavam |
| 2. | zabušavaš |
| 3. | zabušava |
| množina | |
| 1. | zabušavamo |
| 2. | zabušavate |
| 3. | zabušavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zabušavat ću |
| 2. | zabušavat ćeš |
| 3. | zabušavat će |
| množina | |
| 1. | zabušavat ćemo |
| 2. | zabušavat ćete |
| 3. | zabušavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zabušavah |
| 2. | zabušavaše |
| 3. | zabušavaše |
| množina | |
| 1. | zabušavasmo |
| 2. | zabušavaste |
| 3. | zabušavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zabušavao sam |
| 2. | zabušavao si |
| 3. | zabušavao je |
| množina | |
| 1. | zabušavali smo |
| 2. | zabušavali ste |
| 3. | zabušavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zabušavao |
| 2. | bio si zabušavao |
| 3. | bio je zabušavao |
| množina | |
| 1. | bili smo zabušavali |
| 2. | bili ste zabušavali |
| 3. | bili su zabušavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zabušavaj |
| množina | |
| 1. | zabušavajmo |
| 2. | zabušavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zabušavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zabušavao, zabušavala, zabušavalo | |
| zabušavali, zabušavale, zabušavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zabušavan, zabušavana, zabušavano | |
| zabušavani, zabušavane, zabušavana | |
Definicija
razg. izbjegavati dužnosti i obveze
Etimologija
✧ vidi zabúšiti
