prevíjati
prevíjati (što, koga, se) nesvrš. 〈prez. prèvījām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| previjati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | previjam |
| 2. | previjaš |
| 3. | previja |
| množina | |
| 1. | previjamo |
| 2. | previjate |
| 3. | previjaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | previjat ću |
| 2. | previjat ćeš |
| 3. | previjat će |
| množina | |
| 1. | previjat ćemo |
| 2. | previjat ćete |
| 3. | previjat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | previjah |
| 2. | previjaše |
| 3. | previjaše |
| množina | |
| 1. | previjasmo |
| 2. | previjaste |
| 3. | previjahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | previjao sam |
| 2. | previjao si |
| 3. | previjao je |
| množina | |
| 1. | previjali smo |
| 2. | previjali ste |
| 3. | previjali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam previjao |
| 2. | bio si previjao |
| 3. | bio je previjao |
| množina | |
| 1. | bili smo previjali |
| 2. | bili ste previjali |
| 3. | bili su previjali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | previjaj |
| množina | |
| 1. | previjajmo |
| 2. | previjajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| previjajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| previjao, previjala, previjalo | |
| previjali, previjale, previjala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| previjan, previjana, previjano | |
| previjani, previjane, previjana | |
Etimologija
✧ vidi prèviti
