príčati
príčati nesvrš. 〈prez. prȋčām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pričati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pričam |
| 2. | pričaš |
| 3. | priča |
| množina | |
| 1. | pričamo |
| 2. | pričate |
| 3. | pričaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pričat ću |
| 2. | pričat ćeš |
| 3. | pričat će |
| množina | |
| 1. | pričat ćemo |
| 2. | pričat ćete |
| 3. | pričat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | pričah |
| 2. | pričaše |
| 3. | pričaše |
| množina | |
| 1. | pričasmo |
| 2. | pričaste |
| 3. | pričahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pričao sam |
| 2. | pričao si |
| 3. | pričao je |
| množina | |
| 1. | pričali smo |
| 2. | pričali ste |
| 3. | pričali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pričao |
| 2. | bio si pričao |
| 3. | bio je pričao |
| množina | |
| 1. | bili smo pričali |
| 2. | bili ste pričali |
| 3. | bili su pričali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pričaj |
| množina | |
| 1. | pričajmo |
| 2. | pričajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| pričajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pričao, pričala, pričalo | |
| pričali, pričale, pričala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pričan, pričana, pričano | |
| pričani, pričane, pričana | |
Definicija
| 1. | (o čemu, što) usmeno kazivati, opisivati kakav događaj, pripovijedati |
| 2. | () razgovarati |
Frazeologija
⃟ ljudi pričaju, priča se 1. govori se, vlada mišljenje 2. misli se da se dogodilo;
(to) on (ona) samo priča neodgovorno konstatira, govori bez oslonca na činjenice;
neka priča (pričaju) ne treba se obazirati (na glasine, savjete, klevete);
mnogo priča (a malo radi) sklon je pričanju;
priča se naveliko glas se proširio među ljudima;
pričaj (ti) (neka priča) nekom drugome (u dijalogu ili u situaciji) u zn. znam ja te priče, ne mogu vjerovati, nađi nekog naivnijeg, nisam lakovjeran;
pričam ti priču, v. priča ⃟;
pričati Markove konake, v. konak ⃟;
što ćeš mi pričati, nemoj mi pričati, v. govoriti ⃟
(to) on (ona) samo priča neodgovorno konstatira, govori bez oslonca na činjenice;
neka priča (pričaju) ne treba se obazirati (na glasine, savjete, klevete);
mnogo priča (a malo radi) sklon je pričanju;
priča se naveliko glas se proširio među ljudima;
pričaj (ti) (neka priča) nekom drugome (u dijalogu ili u situaciji) u zn. znam ja te priče, ne mogu vjerovati, nađi nekog naivnijeg, nisam lakovjeran;
pričam ti priču, v. priča ⃟;
pričati Markove konake, v. konak ⃟;
što ćeš mi pričati, nemoj mi pričati, v. govoriti ⃟
Etimologija
✧ vidi prȋča
