iskrčívati
iskrčívati (što) nesvrš. 〈prez. iskẕčujēm, pril. sad. iskẕčujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| iskrčivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | iskrčujem |
| 2. | iskrčuješ |
| 3. | iskrčuje |
| množina | |
| 1. | iskrčujemo |
| 2. | iskrčujete |
| 3. | iskrčuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | iskrčivat ću |
| 2. | iskrčivat ćeš |
| 3. | iskrčivat će |
| množina | |
| 1. | iskrčivat ćemo |
| 2. | iskrčivat ćete |
| 3. | iskrčivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | iskrčivah |
| 2. | iskrčivaše |
| 3. | iskrčivaše |
| množina | |
| 1. | iskrčivasmo |
| 2. | iskrčivaste |
| 3. | iskrčivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | iskrčivao sam |
| 2. | iskrčivao si |
| 3. | iskrčivao je |
| množina | |
| 1. | iskrčivali smo |
| 2. | iskrčivali ste |
| 3. | iskrčivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam iskrčivao |
| 2. | bio si iskrčivao |
| 3. | bio je iskrčivao |
| množina | |
| 1. | bili smo iskrčivali |
| 2. | bili ste iskrčivali |
| 3. | bili su iskrčivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | iskrčuj |
| množina | |
| 1. | iskrčujmo |
| 2. | iskrčujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| iskrčujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| iskrčivao, iskrčivala, iskrčivalo | |
| iskrčivali, iskrčivale, iskrčivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| iskrčivan, iskrčivana, iskrčivano | |
| iskrčivani, iskrčivane, iskrčivana | |
Etimologija
✧ vidi iskŕčiti
