izòstavnik
izòstavnik m 〈N mn -ici〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | izostavnik |
| G | izostavnika |
| D | izostavniku |
| A | izostavnik |
| V | izostavniče |
| L | izostavniku |
| I | izostavnikom |
| množina | |
| N | izostavnici |
| G | izostavnika |
| D | izostavnicima |
| A | izostavnike |
| V | izostavnici |
| L | izostavnicima |
| I | izostavnicima |
Definicija
neol. lingv. pravopisni znak kojim se označuje izostavljanje nekog slova ili znaka (') [k'o što sam rek'o]; apostrof
Etimologija
✧ vidi izòstaviti
