ìzvisiti
ìzvisiti svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. rad. ìzvisio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izvisiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izvisim |
| 2. | izvisiš |
| 3. | izvisi |
| množina | |
| 1. | izvisimo |
| 2. | izvisite |
| 3. | izvise |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izvisit ću |
| 2. | izvisit ćeš |
| 3. | izvisit će |
| množina | |
| 1. | izvisit ćemo |
| 2. | izvisit ćete |
| 3. | izvisit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izvisih |
| 2. | izvisi |
| 3. | izvisi |
| množina | |
| 1. | izvisismo |
| 2. | izvisiste |
| 3. | izvisiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izvisio sam |
| 2. | izvisio si |
| 3. | izvisio je |
| množina | |
| 1. | izvisili smo |
| 2. | izvisili ste |
| 3. | izvisili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izvisio |
| 2. | bio si izvisio |
| 3. | bio je izvisio |
| množina | |
| 1. | bili smo izvisili |
| 2. | bili ste izvisili |
| 3. | bili su izvisili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izvisi |
| množina | |
| 1. | izvisimo |
| 2. | izvisite |
| glagolski prilog prošli | |
| izvisivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izvisio, izvisila, izvisilo | |
| izvisili, izvisile, izvisila | |
Definicija
žarg. otpasti, propasti, ne uspjeti [izvisio je na klasifikacijskom ispitu]
Etimologija
✧ iz- + v. visjeti (visiti)
