uvećávati
uvećávati (što, se) nesvrš. 〈prez. uvèćāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uvećavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uvećavam |
| 2. | uvećavaš |
| 3. | uvećava |
| množina | |
| 1. | uvećavamo |
| 2. | uvećavate |
| 3. | uvećavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uvećavat ću |
| 2. | uvećavat ćeš |
| 3. | uvećavat će |
| množina | |
| 1. | uvećavat ćemo |
| 2. | uvećavat ćete |
| 3. | uvećavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | uvećavah |
| 2. | uvećavaše |
| 3. | uvećavaše |
| množina | |
| 1. | uvećavasmo |
| 2. | uvećavaste |
| 3. | uvećavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uvećavao sam |
| 2. | uvećavao si |
| 3. | uvećavao je |
| množina | |
| 1. | uvećavali smo |
| 2. | uvećavali ste |
| 3. | uvećavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uvećavao |
| 2. | bio si uvećavao |
| 3. | bio je uvećavao |
| množina | |
| 1. | bili smo uvećavali |
| 2. | bili ste uvećavali |
| 3. | bili su uvećavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uvećavaj |
| množina | |
| 1. | uvećavajmo |
| 2. | uvećavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| uvećavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uvećavao, uvećavala, uvećavalo | |
| uvećavali, uvećavale, uvećavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uvećavan, uvećavana, uvećavano | |
| uvećavani, uvećavane, uvećavana | |
Etimologija
✧ vidi uvèćati
