zaùstavljati
zaùstavljati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. zaùstavljām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zaustavljati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zaustavljam |
| 2. | zaustavljaš |
| 3. | zaustavlja |
| množina | |
| 1. | zaustavljamo |
| 2. | zaustavljate |
| 3. | zaustavljaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zaustavljat ću |
| 2. | zaustavljat ćeš |
| 3. | zaustavljat će |
| množina | |
| 1. | zaustavljat ćemo |
| 2. | zaustavljat ćete |
| 3. | zaustavljat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zaustavljah |
| 2. | zaustavljaše |
| 3. | zaustavljaše |
| množina | |
| 1. | zaustavljasmo |
| 2. | zaustavljaste |
| 3. | zaustavljahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zaustavljao sam |
| 2. | zaustavljao si |
| 3. | zaustavljao je |
| množina | |
| 1. | zaustavljali smo |
| 2. | zaustavljali ste |
| 3. | zaustavljali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zaustavljao |
| 2. | bio si zaustavljao |
| 3. | bio je zaustavljao |
| množina | |
| 1. | bili smo zaustavljali |
| 2. | bili ste zaustavljali |
| 3. | bili su zaustavljali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zaustavljaj |
| množina | |
| 1. | zaustavljajmo |
| 2. | zaustavljajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zaustavljajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zaustavljao, zaustavljala, zaustavljalo | |
| zaustavljali, zaustavljale, zaustavljala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zaustavljan, zaustavljana, zaustavljano | |
| zaustavljani, zaustavljane, zaustavljana | |
Etimologija
✧ vidi zaùstaviti
