zasúkati
zasúkati (što) svrš. 〈prez. zàsūčēm, pril. pr. -āvši, imp. zasúči〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zasukati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zasučem |
| 2. | zasučeš |
| 3. | zasuče |
| množina | |
| 1. | zasučemo |
| 2. | zasučete |
| 3. | zasuču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zasukat ću |
| 2. | zasukat ćeš |
| 3. | zasukat će |
| množina | |
| 1. | zasukat ćemo |
| 2. | zasukat ćete |
| 3. | zasukat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zasukah |
| 2. | zasuka |
| 3. | zasuka |
| množina | |
| 1. | zasukasmo |
| 2. | zasukaste |
| 3. | zasukaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zasukao sam |
| 2. | zasukao si |
| 3. | zasukao je |
| množina | |
| 1. | zasukali smo |
| 2. | zasukali ste |
| 3. | zasukali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zasukao |
| 2. | bio si zasukao |
| 3. | bio je zasukao |
| množina | |
| 1. | bili smo zasukali |
| 2. | bili ste zasukali |
| 3. | bili su zasukali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zasuči |
| množina | |
| 1. | zasučimo |
| 2. | zasučite |
| glagolski prilog prošli | |
| zasukavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zasukao, zasukala, zasukalo | |
| zasukali, zasukale, zasukala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zasukan, zasukana, zasukano | |
| zasukani, zasukane, zasukana | |
Definicija
posuvratiti, zavrnuti ili zaviti oko vlastite osi; uvrnuti [zasukati brkove]
Frazeologija
⃟ zasukati rukave prionuti na posao, baciti se na posao
Etimologija
✧ za- + v. sukati
