òkladiti se
òkladiti se svrš. 〈prez. -īm se, pril. pr. -īvši se, prid. rad. òkladio se〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| okladiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | okladim |
| 2. | okladiš |
| 3. | okladi |
| množina | |
| 1. | okladimo |
| 2. | okladite |
| 3. | oklade |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | okladit ću |
| 2. | okladit ćeš |
| 3. | okladit će |
| množina | |
| 1. | okladit ćemo |
| 2. | okladit ćete |
| 3. | okladit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | okladih |
| 2. | okladi |
| 3. | okladi |
| množina | |
| 1. | okladismo |
| 2. | okladiste |
| 3. | okladiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | okladio sam |
| 2. | okladio si |
| 3. | okladio je |
| množina | |
| 1. | okladili smo |
| 2. | okladili ste |
| 3. | okladili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam okladio |
| 2. | bio si okladio |
| 3. | bio je okladio |
| množina | |
| 1. | bili smo okladili |
| 2. | bili ste okladili |
| 3. | bili su okladili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | okladi |
| množina | |
| 1. | okladimo |
| 2. | okladite |
| glagolski prilog prošli | |
| okladivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| okladio, okladila, okladilo | |
| okladili, okladile, okladila | |
Definicija
ugovoriti okladu
Etimologija
✧ vidi ȍklada
