ogrúbjeti
ogrúbjeti () svrš. 〈prez. ògrūbīm, pril. pr. ogrúbjēvši, imp. ogrúbi, prid. rad. ogrúbio/ogrúbjela ž〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ogrubjeti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ogrubim |
| 2. | ogrubiš |
| 3. | ogrubi |
| množina | |
| 1. | ogrubimo |
| 2. | ogrubite |
| 3. | ogrube |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ogrubjet ću |
| 2. | ogrubjet ćeš |
| 3. | ogrubjet će |
| množina | |
| 1. | ogrubjet ćemo |
| 2. | ogrubjet ćete |
| 3. | ogrubjet će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ogrubjeh |
| 2. | ogrubje |
| 3. | ogrubje |
| množina | |
| 1. | ogrubjesmo |
| 2. | ogrubjeste |
| 3. | ogrubješe |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ogrubio sam |
| 2. | ogrubio si |
| 3. | ogrubio je |
| množina | |
| 1. | ogrubjeli smo |
| 2. | ogrubjeli ste |
| 3. | ogrubjeli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ogrubio |
| 2. | bio si ogrubio |
| 3. | bio je ogrubio |
| množina | |
| 1. | bili smo ogrubjeli |
| 2. | bili ste ogrubjeli |
| 3. | bili su ogrubjeli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ogrubi |
| množina | |
| 1. | ogrubimo |
| 2. | ogrubite |
| glagolski prilog prošli | |
| ogrubjevši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ogrubio, ogrubjela, ogrubjelo | |
| ogrubjeli, ogrubjele, ogrubjela | |
Definicija
| 1. | postati grub, hrapav, oštar, izgubiti glatkoću ili mekoću (o površini čega) |
| 2. | postati neuglađen, sirov, prost, neotesan, izgubiti uglađenost, finoću (o osobi) |
Etimologija
✧ vidi ogrúbiti
