òslanjati se
òslanjati se (na koga, na što) nesvrš. 〈prez. -ām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oslanjati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oslanjam |
| 2. | oslanjaš |
| 3. | oslanja |
| množina | |
| 1. | oslanjamo |
| 2. | oslanjate |
| 3. | oslanjaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oslanjat ću |
| 2. | oslanjat ćeš |
| 3. | oslanjat će |
| množina | |
| 1. | oslanjat ćemo |
| 2. | oslanjat ćete |
| 3. | oslanjat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | oslanjah |
| 2. | oslanjaše |
| 3. | oslanjaše |
| množina | |
| 1. | oslanjasmo |
| 2. | oslanjaste |
| 3. | oslanjahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oslanjao sam |
| 2. | oslanjao si |
| 3. | oslanjao je |
| množina | |
| 1. | oslanjali smo |
| 2. | oslanjali ste |
| 3. | oslanjali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oslanjao |
| 2. | bio si oslanjao |
| 3. | bio je oslanjao |
| množina | |
| 1. | bili smo oslanjali |
| 2. | bili ste oslanjali |
| 3. | bili su oslanjali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oslanjaj |
| množina | |
| 1. | oslanjajmo |
| 2. | oslanjajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| oslanjajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oslanjao, oslanjala, oslanjalo | |
| oslanjali, oslanjale, oslanjala | |
Definicija
| 1. | opirati se na nešto [oslanjati se na zid] |
| 2. | (na koga) prihvaćati čiju pomoć, podršku [oslanjati se na roditelje; oslanjati se na prijatelje] |
Etimologija
✧ vidi oslòniti se
