mȉti
mȉti (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. mȉjēm (se), imp. mȋj (se), pril. sad. mȉjūćī (se), prid. rad. mȉo (se), prid. trp. mȉven/mȋt, gl. im. mȉjēnjē/mìvēnjē〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| miti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | mijem |
| 2. | miješ |
| 3. | mije |
| množina | |
| 1. | mijemo |
| 2. | mijete |
| 3. | miju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | mit ću |
| 2. | mit ćeš |
| 3. | mit će |
| množina | |
| 1. | mit ćemo |
| 2. | mit ćete |
| 3. | mit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | mijah |
| 2. | mijaše |
| 3. | mijaše |
| množina | |
| 1. | mijasmo |
| 2. | mijaste |
| 3. | mijahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | mio sam |
| 2. | mio si |
| 3. | mio je |
| množina | |
| 1. | mili smo |
| 2. | mili ste |
| 3. | mili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam mio |
| 2. | bio si mio |
| 3. | bio je mio |
| množina | |
| 1. | bili smo mili |
| 2. | bili ste mili |
| 3. | bili su mili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | mij |
| množina | |
| 1. | mijmo |
| 2. | mijte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| mijući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| mio, mila, milo | |
| mili, mile, mila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| miven, mivena, miveno | |
| miveni, mivene, mivena | |
Definicija
ekspr. jez. knjiž.
| 1. | (koga, što) prati ruke i lice, osvježavati vodom; umivati |
| 2. | (se) umivati se, prati sebi lice i ruke |
Frazeologija
⃟ ruka ruku mije pren. složno postupati, uzajamno se pomagati
Etimologija
✧ prasl. i stsl. myti (rus. myt', polj. myć), lit. maudyti: prati ← ie. *muH- (skr. mūtram: urin, stir. mún)
