líčiti
líčiti (što) nesvrš. 〈prez. lȋčīm, pril. sad. líčēći, gl. im. líčēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ličiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ličim |
| 2. | ličiš |
| 3. | liči |
| množina | |
| 1. | ličimo |
| 2. | ličite |
| 3. | liče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ličit ću |
| 2. | ličit ćeš |
| 3. | ličit će |
| množina | |
| 1. | ličit ćemo |
| 2. | ličit ćete |
| 3. | ličit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | ličah |
| 2. | ličaše |
| 3. | ličaše |
| množina | |
| 1. | ličasmo |
| 2. | ličaste |
| 3. | ličahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ličio sam |
| 2. | ličio si |
| 3. | ličio je |
| množina | |
| 1. | ličili smo |
| 2. | ličili ste |
| 3. | ličili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ličio |
| 2. | bio si ličio |
| 3. | bio je ličio |
| množina | |
| 1. | bili smo ličili |
| 2. | bili ste ličili |
| 3. | bili su ličili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | liči |
| množina | |
| 1. | ličimo |
| 2. | ličite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| ličeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ličio, ličila, ličilo | |
| ličili, ličile, ličila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ličen, ličena, ličeno | |
| ličeni, ličene, ličena | |
Definicija
prevlačiti bojom; bojati
Etimologija
✧ v. lȋk
