razjedinjávati
razjedinjávati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. razjedìnjāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razjedinjavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razjedinjavam |
| 2. | razjedinjavaš |
| 3. | razjedinjava |
| množina | |
| 1. | razjedinjavamo |
| 2. | razjedinjavate |
| 3. | razjedinjavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razjedinjavat ću |
| 2. | razjedinjavat ćeš |
| 3. | razjedinjavat će |
| množina | |
| 1. | razjedinjavat ćemo |
| 2. | razjedinjavat ćete |
| 3. | razjedinjavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | razjedinjavah |
| 2. | razjedinjavaše |
| 3. | razjedinjavaše |
| množina | |
| 1. | razjedinjavasmo |
| 2. | razjedinjavaste |
| 3. | razjedinjavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razjedinjavao sam |
| 2. | razjedinjavao si |
| 3. | razjedinjavao je |
| množina | |
| 1. | razjedinjavali smo |
| 2. | razjedinjavali ste |
| 3. | razjedinjavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razjedinjavao |
| 2. | bio si razjedinjavao |
| 3. | bio je razjedinjavao |
| množina | |
| 1. | bili smo razjedinjavali |
| 2. | bili ste razjedinjavali |
| 3. | bili su razjedinjavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razjedinjavaj |
| množina | |
| 1. | razjedinjavajmo |
| 2. | razjedinjavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| razjedinjavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razjedinjavao, razjedinjavala, razjedinjavalo | |
| razjedinjavali, razjedinjavale, razjedinjavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razjedinjavan, razjedinjavana, razjedinjavano | |
| razjedinjavani, razjedinjavane, razjedinjavana | |
Etimologija
✧ vidi razjedíniti
