stvrdnjívati se
stvrdnjívati se nesvrš. 〈prez. stvẕdnjujēm se, pril. sad. stvẕdnjujūći se, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| stvrdnjivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | stvrdnjujem |
| 2. | stvrdnjuješ |
| 3. | stvrdnjuje |
| množina | |
| 1. | stvrdnjujemo |
| 2. | stvrdnjujete |
| 3. | stvrdnjuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | stvrdnjivat ću |
| 2. | stvrdnjivat ćeš |
| 3. | stvrdnjivat će |
| množina | |
| 1. | stvrdnjivat ćemo |
| 2. | stvrdnjivat ćete |
| 3. | stvrdnjivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | stvrdnjivah |
| 2. | stvrdnjivaše |
| 3. | stvrdnjivaše |
| množina | |
| 1. | stvrdnjivasmo |
| 2. | stvrdnjivaste |
| 3. | stvrdnjivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | stvrdnjivao sam |
| 2. | stvrdnjivao si |
| 3. | stvrdnjivao je |
| množina | |
| 1. | stvrdnjivali smo |
| 2. | stvrdnjivali ste |
| 3. | stvrdnjivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam stvrdnjivao |
| 2. | bio si stvrdnjivao |
| 3. | bio je stvrdnjivao |
| množina | |
| 1. | bili smo stvrdnjivali |
| 2. | bili ste stvrdnjivali |
| 3. | bili su stvrdnjivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | stvrdnjuj |
| množina | |
| 1. | stvrdnjujmo |
| 2. | stvrdnjujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| stvrdnjujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| stvrdnjivao, stvrdnjivala, stvrdnjivalo | |
| stvrdnjivali, stvrdnjivale, stvrdnjivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| stvrdnjivan, stvrdnjivana, stvrdnjivano | |
| stvrdnjivani, stvrdnjivane, stvrdnjivana | |
Etimologija
✧ vidi stvȑdnuti se
