štòvati
štòvati (koga, što) nesvrš. 〈prez. štȕjēm, pril. sad. štȕjūći, prid. trp. štȍvān, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| štovati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | štujem |
| 2. | štuješ |
| 3. | štuje |
| množina | |
| 1. | štujemo |
| 2. | štujete |
| 3. | štuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | štovat ću |
| 2. | štovat ćeš |
| 3. | štovat će |
| množina | |
| 1. | štovat ćemo |
| 2. | štovat ćete |
| 3. | štovat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | štovah |
| 2. | štovaše |
| 3. | štovaše |
| množina | |
| 1. | štovasmo |
| 2. | štovaste |
| 3. | štovahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | štovao sam |
| 2. | štovao si |
| 3. | štovao je |
| množina | |
| 1. | štovali smo |
| 2. | štovali ste |
| 3. | štovali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam štovao |
| 2. | bio si štovao |
| 3. | bio je štovao |
| množina | |
| 1. | bili smo štovali |
| 2. | bili ste štovali |
| 3. | bili su štovali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | štuj |
| množina | |
| 1. | štujmo |
| 2. | štujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| štujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| štovao, štovala, štovalo | |
| štovali, štovale, štovala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| štovan, štovana, štovano | |
| štovani, štovane, štovana | |
Definicija
pokazivati poštovanje prema komu ili čemu; cijeniti, poštovati
Etimologija
✧ od starijega *čьtovati ≃ v. čast
