šórati
šórati (se) nesvrš. 〈prez. šȏrām (se), pril. sad. -ajūći (se), gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| šorati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | šoram |
| 2. | šoraš |
| 3. | šora |
| množina | |
| 1. | šoramo |
| 2. | šorate |
| 3. | šoraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | šorat ću |
| 2. | šorat ćeš |
| 3. | šorat će |
| množina | |
| 1. | šorat ćemo |
| 2. | šorat ćete |
| 3. | šorat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | šorah |
| 2. | šoraše |
| 3. | šoraše |
| množina | |
| 1. | šorasmo |
| 2. | šoraste |
| 3. | šorahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | šorao sam |
| 2. | šorao si |
| 3. | šorao je |
| množina | |
| 1. | šorali smo |
| 2. | šorali ste |
| 3. | šorali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam šorao |
| 2. | bio si šorao |
| 3. | bio je šorao |
| množina | |
| 1. | bili smo šorali |
| 2. | bili ste šorali |
| 3. | bili su šorali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | šoraj |
| množina | |
| 1. | šorajmo |
| 2. | šorajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| šorajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| šorao, šorala, šoralo | |
| šorali, šorale, šorala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| šoran, šorana, šorano | |
| šorani, šorane, šorana | |
Definicija
| 1. | () žarg. mokriti |
| 2. | (koga, se) tući (se) |
Etimologija
✧ vidi šóra
