blagoslívljati
blagoslívljati (blagosíljati, blagosívati, blagosívljati) (koga, što) nesvrš. 〈prez. blagòslīvljām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| blagoslivljati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | blagoslivljam |
| 2. | blagoslivljaš |
| 3. | blagoslivlja |
| množina | |
| 1. | blagoslivljamo |
| 2. | blagoslivljate |
| 3. | blagoslivljaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | blagoslivljat ću |
| 2. | blagoslivljat ćeš |
| 3. | blagoslivljat će |
| množina | |
| 1. | blagoslivljat ćemo |
| 2. | blagoslivljat ćete |
| 3. | blagoslivljat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | blagoslivljah |
| 2. | blagoslivljaše |
| 3. | blagoslivljaše |
| množina | |
| 1. | blagoslivljasmo |
| 2. | blagoslivljaste |
| 3. | blagoslivljahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | blagoslivljao sam |
| 2. | blagoslivljao si |
| 3. | blagoslivljao je |
| množina | |
| 1. | blagoslivljali smo |
| 2. | blagoslivljali ste |
| 3. | blagoslivljali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam blagoslivljao |
| 2. | bio si blagoslivljao |
| 3. | bio je blagoslivljao |
| množina | |
| 1. | bili smo blagoslivljali |
| 2. | bili ste blagoslivljali |
| 3. | bili su blagoslivljali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | blagoslivljaj |
| množina | |
| 1. | blagoslivljajmo |
| 2. | blagoslivljajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| blagoslivljajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| blagoslivljao, blagoslivljala, blagoslivljalo | |
| blagoslivljali, blagoslivljale, blagoslivljala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| blagoslivljan, blagoslivljana, blagoslivljano | |
| blagoslivljani, blagoslivljane, blagoslivljana | |
Etimologija
✧ vidi blȁgoslōv
