isplátiti
isplátiti svrš. 〈prez. ìsplātīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ìsplāćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| isplatiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | isplatim |
| 2. | isplatiš |
| 3. | isplati |
| množina | |
| 1. | isplatimo |
| 2. | isplatite |
| 3. | isplate |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | isplatit ću |
| 2. | isplatit ćeš |
| 3. | isplatit će |
| množina | |
| 1. | isplatit ćemo |
| 2. | isplatit ćete |
| 3. | isplatit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | isplatih |
| 2. | isplati |
| 3. | isplati |
| množina | |
| 1. | isplatismo |
| 2. | isplatiste |
| 3. | isplatiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | isplatio sam |
| 2. | isplatio si |
| 3. | isplatio je |
| množina | |
| 1. | isplatili smo |
| 2. | isplatili ste |
| 3. | isplatili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam isplatio |
| 2. | bio si isplatio |
| 3. | bio je isplatio |
| množina | |
| 1. | bili smo isplatili |
| 2. | bili ste isplatili |
| 3. | bili su isplatili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | isplati |
| množina | |
| 1. | isplatimo |
| 2. | isplatite |
| glagolski prilog prošli | |
| isplativši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| isplatio, isplatila, isplatilo | |
| isplatili, isplatile, isplatila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| isplaćen, isplaćena, isplaćeno | |
| isplaćeni, isplaćene, isplaćena | |
Definicija
| 1. | (što, koga) a. izvršiti isplatu b. nadoknaditi novcem, izravnati račun, platiti dug |
| 2. | (se) a. podmiriti troškove, dati korist, dobitak [tvornica će se isplatiti za tri godine] b. (ob. bezlično) imati smisla, biti od koristi [upornost se uvijek isplati; isplati se vidjeti; ne isplati se ići tamo] |
Etimologija
✧ is- + v. platiti
