ìzvaditi
ìzvaditi (koga, što) svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ìzvađen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izvaditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izvadim |
| 2. | izvadiš |
| 3. | izvadi |
| množina | |
| 1. | izvadimo |
| 2. | izvadite |
| 3. | izvade |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izvadit ću |
| 2. | izvadit ćeš |
| 3. | izvadit će |
| množina | |
| 1. | izvadit ćemo |
| 2. | izvadit ćete |
| 3. | izvadit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izvadih |
| 2. | izvadi |
| 3. | izvadi |
| množina | |
| 1. | izvadismo |
| 2. | izvadiste |
| 3. | izvadiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izvadio sam |
| 2. | izvadio si |
| 3. | izvadio je |
| množina | |
| 1. | izvadili smo |
| 2. | izvadili ste |
| 3. | izvadili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izvadio |
| 2. | bio si izvadio |
| 3. | bio je izvadio |
| množina | |
| 1. | bili smo izvadili |
| 2. | bili ste izvadili |
| 3. | bili su izvadili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izvadi |
| množina | |
| 1. | izvadimo |
| 2. | izvadite |
| glagolski prilog prošli | |
| izvadivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izvadio, izvadila, izvadilo | |
| izvadili, izvadile, izvadila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izvađen, izvađena, izvađeno | |
| izvađeni, izvađene, izvađena | |
Definicija
| 1. | izvući iz čega, izvući iz unutrašnjosti čega, iz onoga što ga drži, u čemu se nalazi [izvaditi zub] |
| 2. | razg. izbaviti iz neprilike [jedva ga je izvadio] |
| 3. | dobiti od administracije kakvu potvrdu ili dokument [izvaditi potvrdu o nekažnjavanju] |
Etimologija
✧ iz- + v. vaditi
