⃟
A. infinitiv + mi (nam) + je retor. knjiš. javlja se umjesto konstrukcija s
moram, potrebno je da + prezent
predstoji mi itd. [
putovati mi je = moram putovati, treba da putujem, predstoji mi put/putovanje itd.];
B. ja pa ja (kaže se za onoga tko se samo hvali);
imati svoje ja imati svoj stav, biti čvrstog karaktera, imati brka,
usp. brk ⃟;
to ja znam (s naglaskom na
ja)
1. zaključne riječi za pojačavanje onog što je prethodno rečeno u zn. neka se drugačije ne tvrdi, ne može se govoriti drugačije ili činjenice prikazivati na drugačiji način [
Ona boji kosu i sva je sijeda, to ja znam!]
2. u zn. to znam ja, a ne netko drugi u zn. [
to je ono što ja znam]
3. to je onoliko koliko ja znam [
Tune više nema u Novigradskom moru. To ja znam = koliko je meni poznato];
ja kao ja (u dijaloškoj situaciji na pitanje sugovornika što o tome misli kad se želi uzeti malo vremena da se promisli, kad se najavljuje samo svoje mišljenje ili to isto skromno ističe) [
A: Dobro, što vi mislite o toj smiješnoj izložbi? B: ja kao ja, pa vidite, meni se sviđa]; što se mene tiče, ja bih rekao, ako se mene pita, kad bih ja odlučivao;
ja sam ja ti si ti (itd. ti, on) (u dijaloškoj situaciji kad se želi reći da je govornik u drugačijim prilikama, da je drugačiji, da ima drugačije planove ili namjere i sl.); jedno vrijedi za tebe a drugo za mene