hȉjāt
hȉjāt m
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | hijat |
| G | hijata |
| D | hijatu |
| A | hijat |
| V | hijate |
| L | hijatu |
| I | hijatom |
| množina | |
| N | hijati |
| G | hijata |
| D | hijatima |
| A | hijate |
| V | hijati |
| L | hijatima |
| I | hijatima |
Definicija
| 1. | lingv. fonetska pojava da se u riječi ili na kraju jedne i na početku druge riječi nađu dva samoglasnika jedan do drugoga, produženje samoglasničkog artikulacijskog otvora; hazma, zijev |
| 2. | anat. otvor kroz koji prolazi neka anatomska struktura ili organ |
Etimologija
✧ lat. hiatus ≃ hiare: zijevati
