dobívati
dobívati (koga, što) nesvrš. 〈prez. dòbīvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dobivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dobivam |
| 2. | dobivaš |
| 3. | dobiva |
| množina | |
| 1. | dobivamo |
| 2. | dobivate |
| 3. | dobivaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dobivat ću |
| 2. | dobivat ćeš |
| 3. | dobivat će |
| množina | |
| 1. | dobivat ćemo |
| 2. | dobivat ćete |
| 3. | dobivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | dobivah |
| 2. | dobivaše |
| 3. | dobivaše |
| množina | |
| 1. | dobivasmo |
| 2. | dobivaste |
| 3. | dobivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dobivao sam |
| 2. | dobivao si |
| 3. | dobivao je |
| množina | |
| 1. | dobivali smo |
| 2. | dobivali ste |
| 3. | dobivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dobivao |
| 2. | bio si dobivao |
| 3. | bio je dobivao |
| množina | |
| 1. | bili smo dobivali |
| 2. | bili ste dobivali |
| 3. | bili su dobivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dobivaj |
| množina | |
| 1. | dobivajmo |
| 2. | dobivajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| dobivajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dobivao, dobivala, dobivalo | |
| dobivali, dobivale, dobivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| dobivan, dobivana, dobivano | |
| dobivani, dobivane, dobivana | |
Definicija
v. dobiti
Etimologija
✧ vidi dȍbīt
