dnȍ
dnȍ sr 〈N mn dnȁ, G dnȃ〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | dno |
| G | dna |
| D | dnu |
| A | dno |
| V | dno |
| L | dnu |
| I | dnom |
| množina | |
| N | dna |
| G | dana |
| D | dnima |
| A | dna |
| V | dna |
| L | dnima |
| I | dnima |
Definicija
| 1. | geol. tvrdo tlo pod morem ili pod vodom jezera, rijeke itd. |
| 2. | najniži dio onoga što je izdubeno (donji dio broda, rezervoara, posude, čaše itd.) |
| 3. | meton. ono što je u donjem dijelu čega |
Frazeologija
⃟ biti na dnu biti na dnu društva (života), biti posljednji od posljednjih;
do dna do kraja;
do dna duše (uvrijediti) duboko (uvrijediti);
dospjeti do dna doći do propasti, ne moći dalje propadati;
(imati) dvostruko dno (duplo dno) 1. dosl. kovčeg (itd.) koji ima dva dna i upotrebljava se za nelegalno prenošenje dokumenata (itd.) preko granične kontrole i sl. 2. pren. publ. dvoličnost, razlika između javno proklamiranog i stvarnog djelovanja [ovdje politika ima dvostruko dno];
ljudi s dna ob. ljudi gradskog podzemlja;
mrziti iz dna duše mrziti najviše što je moguće;
od vrha do dna potpuno;
pri dnu 1. blizu dna čega, uz dno, tako da nije daleko od dna, usp. pridnen 2. na kraju ulice ili prometnice koja se opisuje »gore« ili »dolje« zato što je strma ili što se proteže od nekog vrlo uočljivog početka ili u pravcu približno sjever-jug [ima neka telefonska uprava pri dnu Palmotićeve], usp. gȍre, dolje (I);
u dnu duše u sebi, u srcu, ne otkrivajući;
zagledati čaši u dno voljeti popiti (alkoholno piće)
do dna do kraja;
do dna duše (uvrijediti) duboko (uvrijediti);
dospjeti do dna doći do propasti, ne moći dalje propadati;
(imati) dvostruko dno (duplo dno) 1. dosl. kovčeg (itd.) koji ima dva dna i upotrebljava se za nelegalno prenošenje dokumenata (itd.) preko granične kontrole i sl. 2. pren. publ. dvoličnost, razlika između javno proklamiranog i stvarnog djelovanja [ovdje politika ima dvostruko dno];
ljudi s dna ob. ljudi gradskog podzemlja;
mrziti iz dna duše mrziti najviše što je moguće;
od vrha do dna potpuno;
pri dnu 1. blizu dna čega, uz dno, tako da nije daleko od dna, usp. pridnen 2. na kraju ulice ili prometnice koja se opisuje »gore« ili »dolje« zato što je strma ili što se proteže od nekog vrlo uočljivog početka ili u pravcu približno sjever-jug [ima neka telefonska uprava pri dnu Palmotićeve], usp. gȍre, dolje (I);
u dnu duše u sebi, u srcu, ne otkrivajući;
zagledati čaši u dno voljeti popiti (alkoholno piće)
Onomastika
♦ mikrotop. (uglavnom imena udolina): Dȃnca, Dȃnčić, Dȃnski, Dànskō, Dnȍ
◊ top. (naselje): Dáne; (složenice tipa): Dnòluka, Dnòpolje, Dnòvoda
◊ top. (naselje): Dáne; (složenice tipa): Dnòluka, Dnòpolje, Dnòvoda
Etimologija
✧ prasl. i stsl. dъno (rus., polj. dno) ← *dъbno ≃ lit. dugnas, v. dubok
