víkati
víkati () nesvrš. 〈prez. vȋčēm, imp. víči, pril. sad. víčūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| vikati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | vičem |
| 2. | vičeš |
| 3. | viče |
| množina | |
| 1. | vičemo |
| 2. | vičete |
| 3. | viču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | vikat ću |
| 2. | vikat ćeš |
| 3. | vikat će |
| množina | |
| 1. | vikat ćemo |
| 2. | vikat ćete |
| 3. | vikat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | vikah |
| 2. | vikaše |
| 3. | vikaše |
| množina | |
| 1. | vikasmo |
| 2. | vikaste |
| 3. | vikahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | vikao sam |
| 2. | vikao si |
| 3. | vikao je |
| množina | |
| 1. | vikali smo |
| 2. | vikali ste |
| 3. | vikali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam vikao |
| 2. | bio si vikao |
| 3. | bio je vikao |
| množina | |
| 1. | bili smo vikali |
| 2. | bili ste vikali |
| 3. | bili su vikali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | viči |
| množina | |
| 1. | vičimo |
| 2. | vičite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| vičući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| vikao, vikala, vikalo | |
| vikali, vikale, vikala | |
Definicija
| 1. | vikom dozivati, glasati se jakim glasom; galamiti [vikati koliko grlo nosi najsnažnije vikati] |
| 2. | (koga) zast. zvati (imenom) [viču ga Mijo] |
Onomastika
♦ pr. (nadimačko): Víkalo (Zagreb, Z Slavonija)
Etimologija
✧ prasl. *vykati (stsl. vykanije: galama, slov. vikati)
