umòtati
umòtati (što, se) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. ȕmotān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| umotati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | umotam |
| 2. | umotaš |
| 3. | umota |
| množina | |
| 1. | umotamo |
| 2. | umotate |
| 3. | umotaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | umotat ću |
| 2. | umotat ćeš |
| 3. | umotat će |
| množina | |
| 1. | umotat ćemo |
| 2. | umotat ćete |
| 3. | umotat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | umotah |
| 2. | umota |
| 3. | umota |
| množina | |
| 1. | umotasmo |
| 2. | umotaste |
| 3. | umotaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | umotao sam |
| 2. | umotao si |
| 3. | umotao je |
| množina | |
| 1. | umotali smo |
| 2. | umotali ste |
| 3. | umotali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam umotao |
| 2. | bio si umotao |
| 3. | bio je umotao |
| množina | |
| 1. | bili smo umotali |
| 2. | bili ste umotali |
| 3. | bili su umotali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | umotaj |
| množina | |
| 1. | umotajmo |
| 2. | umotajte |
| glagolski prilog prošli | |
| umotavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| umotao, umotala, umotalo | |
| umotali, umotale, umotala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| umotan, umotana, umotano | |
| umotani, umotane, umotana | |
Definicija
obàviti, zaviti sa svih strana; uviti (se)
Etimologija
✧ u- + v. motati
