ukròtiti
ukròtiti (koga, što) svrš. 〈prez. ùkrotīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ùkroćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ukrotiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ukrotim |
| 2. | ukrotiš |
| 3. | ukroti |
| množina | |
| 1. | ukrotimo |
| 2. | ukrotite |
| 3. | ukrote |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ukrotit ću |
| 2. | ukrotit ćeš |
| 3. | ukrotit će |
| množina | |
| 1. | ukrotit ćemo |
| 2. | ukrotit ćete |
| 3. | ukrotit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ukrotih |
| 2. | ukroti |
| 3. | ukroti |
| množina | |
| 1. | ukrotismo |
| 2. | ukrotiste |
| 3. | ukrotiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ukrotio sam |
| 2. | ukrotio si |
| 3. | ukrotio je |
| množina | |
| 1. | ukrotili smo |
| 2. | ukrotili ste |
| 3. | ukrotili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ukrotio |
| 2. | bio si ukrotio |
| 3. | bio je ukrotio |
| množina | |
| 1. | bili smo ukrotili |
| 2. | bili ste ukrotili |
| 3. | bili su ukrotili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ukroti |
| množina | |
| 1. | ukrotimo |
| 2. | ukrotite |
| glagolski prilog prošli | |
| ukrotivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ukrotio, ukrotila, ukrotilo | |
| ukrotili, ukrotile, ukrotila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ukroćen, ukroćena, ukroćeno | |
| ukroćeni, ukroćene, ukroćena | |
Definicija
učiniti krotkim, mirnim; umiriti
Etimologija
✧ u- + v. krotiti
