kròtiti
kròtiti (koga, što) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. kròtēći, gl. im. kròćēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| krotiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | krotim |
| 2. | krotiš |
| 3. | kroti |
| množina | |
| 1. | krotimo |
| 2. | krotite |
| 3. | krote |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | krotit ću |
| 2. | krotit ćeš |
| 3. | krotit će |
| množina | |
| 1. | krotit ćemo |
| 2. | krotit ćete |
| 3. | krotit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kroćah |
| 2. | kroćaše |
| 3. | kroćaše |
| množina | |
| 1. | kroćasmo |
| 2. | kroćaste |
| 3. | kroćahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | krotio sam |
| 2. | krotio si |
| 3. | krotio je |
| množina | |
| 1. | krotili smo |
| 2. | krotili ste |
| 3. | krotili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam krotio |
| 2. | bio si krotio |
| 3. | bio je krotio |
| množina | |
| 1. | bili smo krotili |
| 2. | bili ste krotili |
| 3. | bili su krotili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kroti |
| množina | |
| 1. | krotimo |
| 2. | krotite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kroteći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| krotio, krotila, krotilo | |
| krotili, krotile, krotila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| kroćen, kroćena, kroćeno | |
| kroćeni, kroćene, kroćena | |
Definicija
| 1. | priučavati divlju životinju ili neciviliziranog čovjeka životu u zajednici; pripitomljavati |
| 2. | lomiti nečiju volju; pokoravati |
Etimologija
✧ prasl. i stsl. krotiti (rus. krotít', polj. ukrocić) ← ? ie. *k'rot (H)- (skr. śrathnāti: popušta, stengl. hreddan: spasiti)
