užáriti1
užáriti1 (se) svrš. 〈prez. ùžārīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. ùžāren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| užariti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | užarim |
| 2. | užariš |
| 3. | užari |
| množina | |
| 1. | užarimo |
| 2. | užarite |
| 3. | užare |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | užarit ću |
| 2. | užarit ćeš |
| 3. | užarit će |
| množina | |
| 1. | užarit ćemo |
| 2. | užarit ćete |
| 3. | užarit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | užarih |
| 2. | užari |
| 3. | užari |
| množina | |
| 1. | užarismo |
| 2. | užariste |
| 3. | užariše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | užario sam |
| 2. | užario si |
| 3. | užario je |
| množina | |
| 1. | užarili smo |
| 2. | užarili ste |
| 3. | užarili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam užario |
| 2. | bio si užario |
| 3. | bio je užario |
| množina | |
| 1. | bili smo užarili |
| 2. | bili ste užarili |
| 3. | bili su užarili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | užari |
| množina | |
| 1. | užarimo |
| 2. | užarite |
| glagolski prilog prošli | |
| užarivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| užario, užarila, užarilo | |
| užarili, užarile, užarila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| užaren, užarena, užareno | |
| užareni, užarene, užarena | |
Definicija
| 1. | (što) pretvoriti u žar |
| 2. | (se) a. usijati se; ražariti se; postati vruć kao žar b. zajapuriti se, zarumenjeti se (o licu); zasjati se (o očima) |
Etimologija
✧ u- + v. žar
