ùstati
ùstati () svrš. 〈prez. ùstanēm, pril. pr. -āvši, imp. ùstani, prid. rad. ùstao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ustati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ustanem / ustadem |
| 2. | ustaneš / ustadeš |
| 3. | ustane / ustade |
| množina | |
| 1. | ustanemo / ustademo |
| 2. | ustanete / ustadete |
| 3. | ustanu / ustadu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ustat ću |
| 2. | ustat ćeš |
| 3. | ustat će |
| množina | |
| 1. | ustat ćemo |
| 2. | ustat ćete |
| 3. | ustat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ustadoh |
| 2. | ustade |
| 3. | ustade |
| množina | |
| 1. | ustadosmo |
| 2. | ustadoste |
| 3. | ustadoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ustao sam |
| 2. | ustao si |
| 3. | ustao je |
| množina | |
| 1. | ustali smo |
| 2. | ustali ste |
| 3. | ustali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ustao |
| 2. | bio si ustao |
| 3. | bio je ustao |
| množina | |
| 1. | bili smo ustali |
| 2. | bili ste ustali |
| 3. | bili su ustali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ustani |
| množina | |
| 1. | ustanimo |
| 2. | ustanite |
| glagolski prilog prošli | |
| ustavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ustao, ustala, ustalo | |
| ustali, ustale, ustala | |
Definicija
| 1. | a. zauzeti stojeći položaj; dignuti se iz sjedećeg ili ležećeg položaja [ustati od stola] b. izići iz kreveta c. napustiti bolesničku postelju; ozdraviti |
| 2. | a. povesti borbu, dignuti bunu, ustanak b. usprotiviti se, opirati se čemu |
Etimologija
✧ u- + v. stȁti
