uvážiti
uvážiti (koga, što) svrš. 〈prez. ùvāžīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ùvāžen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uvažiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uvažim |
| 2. | uvažiš |
| 3. | uvaži |
| množina | |
| 1. | uvažimo |
| 2. | uvažite |
| 3. | uvaže |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uvažit ću |
| 2. | uvažit ćeš |
| 3. | uvažit će |
| množina | |
| 1. | uvažit ćemo |
| 2. | uvažit ćete |
| 3. | uvažit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uvažih |
| 2. | uvaži |
| 3. | uvaži |
| množina | |
| 1. | uvažismo |
| 2. | uvažiste |
| 3. | uvažiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uvažio sam |
| 2. | uvažio si |
| 3. | uvažio je |
| množina | |
| 1. | uvažili smo |
| 2. | uvažili ste |
| 3. | uvažili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uvažio |
| 2. | bio si uvažio |
| 3. | bio je uvažio |
| množina | |
| 1. | bili smo uvažili |
| 2. | bili ste uvažili |
| 3. | bili su uvažili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uvaži |
| množina | |
| 1. | uvažimo |
| 2. | uvažite |
| glagolski prilog prošli | |
| uvaživši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uvažio, uvažila, uvažilo | |
| uvažili, uvažile, uvažila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uvažen, uvažena, uvaženo | |
| uvaženi, uvažene, uvažena | |
Definicija
uzeti u obzir; primiti k znanju; prihvatiti
Etimologija
✧ u- + v. važan
