žúriti se
žúriti se nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -rēći, gl. im. -rēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| žuriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | žurim |
| 2. | žuriš |
| 3. | žuri |
| množina | |
| 1. | žurimo |
| 2. | žurite |
| 3. | žure |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | žurit ću |
| 2. | žurit ćeš |
| 3. | žurit će |
| množina | |
| 1. | žurit ćemo |
| 2. | žurit ćete |
| 3. | žurit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | žurah |
| 2. | žuraše |
| 3. | žuraše |
| množina | |
| 1. | žurasmo |
| 2. | žuraste |
| 3. | žurahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | žurio sam |
| 2. | žurio si |
| 3. | žurio je |
| množina | |
| 1. | žurili smo |
| 2. | žurili ste |
| 3. | žurili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam žurio |
| 2. | bio si žurio |
| 3. | bio je žurio |
| množina | |
| 1. | bili smo žurili |
| 2. | bili ste žurili |
| 3. | bili su žurili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | žuri |
| množina | |
| 1. | žurimo |
| 2. | žurite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| žureći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| žurio, žurila, žurilo | |
| žurili, žurile, žurila | |
Definicija
| 1. | ubrzano se kretati; hitati, spješiti |
| 2. | ubrzano raditi ili obavljati kakav posao |
| 3. | () razg. (+ srp.) žuriti |
Etimologija
✧ prasl. *žuriti (rus. žurít': koriti, psovati) ≃ v. gurati
