krètēn
krètēn m 〈G kreténa〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | kreten |
| G | kretena |
| D | kretenu |
| A | kretena |
| V | kretenu |
| L | kretenu |
| I | kretenom |
| množina | |
| N | kreteni |
| G | kretena |
| D | kretenima |
| A | kretene |
| V | kreteni |
| L | kretenima |
| I | kretenima |
Definicija
| 1. | onaj koji je vrlo teško duševno zaostao, usp. kretenizam (1) |
| 2. | razg. onaj koji nije snalažljiv, koji je propustio priliku, koji nije opazio nešto očito [baš sam kreten]; budala, glupan, nespretnjaković, tupoglavac |
Etimologija
✧ fr. crétin ← stprov. creitin, crestin: ljudsko biće, (dosl.) kršćanin (dakle koji je ljudski usprkos manjkavostima)
