Hrvatski jezični portal

krénuti

krénuti svrš.prez. krȇnēm, pril. pr. -ūvši, imp. kréni, prid. rad. krénuo〉

Izvedeni oblici
Svršeni
infinitiv
krenuti
 
prezent
jednina
1. krenem
2. kreneš
3. krene
množina
1. krenemo
2. krenete
3. krenu
 
futur
jednina
1. krenut ću
2. krenut ćeš
3. krenut će
množina
1. krenut ćemo
2. krenut ćete
3. krenut će
 
aorist
jednina
1. krenuh
2. krenu
3. krenu
množina
1. krenusmo
2. krenuste
3. krenuše
 
perfekt
jednina
1. krenuo sam
2. krenuo si
3. krenuo je
množina
1. krenuli smo
2. krenuli ste
3. krenuli su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam krenuo
2. bio si krenuo
3. bio je krenuo
množina
1. bili smo krenuli
2. bili ste krenuli
3. bili su krenuli
 
imperativ
jednina
2. kreni
množina
1. krenimo
2. krenite
 
glagolski prilog prošli
krenuvši
 
glagolski pridjev aktivni
krenuo, krenula, krenulo
krenuli, krenule, krenula
Definicija
1. (, se) maknuti se s mjesta, početi ići s jednog mjesta prema drugome; poći, pokrenuti se
2. () početi djelovati, razvijati se [posao je krenuo]