kúditi
kúditi (koga, što) nesvrš. 〈prez. kẉdīm, pril. sad. kúdēći, prid. trp. kúđen, gl. im. kúđēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kuditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kudim |
| 2. | kudiš |
| 3. | kudi |
| množina | |
| 1. | kudimo |
| 2. | kudite |
| 3. | kude |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kudit ću |
| 2. | kudit ćeš |
| 3. | kudit će |
| množina | |
| 1. | kudit ćemo |
| 2. | kudit ćete |
| 3. | kudit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kuđah |
| 2. | kuđaše |
| 3. | kuđaše |
| množina | |
| 1. | kuđasmo |
| 2. | kuđaste |
| 3. | kuđahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kudio sam |
| 2. | kudio si |
| 3. | kudio je |
| množina | |
| 1. | kudili smo |
| 2. | kudili ste |
| 3. | kudili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kudio |
| 2. | bio si kudio |
| 3. | bio je kudio |
| množina | |
| 1. | bili smo kudili |
| 2. | bili ste kudili |
| 3. | bili su kudili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kudi |
| množina | |
| 1. | kudimo |
| 2. | kudite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kudeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kudio, kudila, kudilo | |
| kudili, kudile, kudila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| kuđen, kuđena, kuđeno | |
| kuđeni, kuđene, kuđena | |
Definicija
| 1. | prigovarati kome što, nalaziti nedostatke, isticati loše strane |
| 2. | grditi, karati koga, izložiti pokudama (ob. za djecu) |
Etimologija
✧ prasl. i stsl. kuditi (rus. kudít', polj. dijal. prze-kudzić: upropastiti) ← ie. *kowd-/kud- (grč. kydázein, skr. kutsayati: grdi)
