kvȁčiti
kvȁčiti nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kvačiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kvačim |
| 2. | kvačiš |
| 3. | kvači |
| množina | |
| 1. | kvačimo |
| 2. | kvačite |
| 3. | kvače |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kvačit ću |
| 2. | kvačit ćeš |
| 3. | kvačit će |
| množina | |
| 1. | kvačit ćemo |
| 2. | kvačit ćete |
| 3. | kvačit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kvačah |
| 2. | kvačaše |
| 3. | kvačaše |
| množina | |
| 1. | kvačasmo |
| 2. | kvačaste |
| 3. | kvačahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kvačio sam |
| 2. | kvačio si |
| 3. | kvačio je |
| množina | |
| 1. | kvačili smo |
| 2. | kvačili ste |
| 3. | kvačili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kvačio |
| 2. | bio si kvačio |
| 3. | bio je kvačio |
| množina | |
| 1. | bili smo kvačili |
| 2. | bili ste kvačili |
| 3. | bili su kvačili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kvači |
| množina | |
| 1. | kvačimo |
| 2. | kvačite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kvačeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kvačio, kvačila, kvačilo | |
| kvačili, kvačile, kvačila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| kvačen, kvačena, kvačeno | |
| kvačeni, kvačene, kvačena | |
Definicija
| 1. | (što) hvatati tako da se zakvači, da se drži zajedno pomoću kuke |
| 2. | (koga, što) pren. zahvaćati, obuhvaćati [i njega zakon kvači] |
| 3. | (se) razg. svađati se [dobro su se zakvačili] |
Frazeologija
⃟ tko (je) jači taj kvači onaj koji je moćan ili ima vlast odlučuje
Etimologija
✧ vidi kvȁka
