kalkulírati
kalkulírati () nesvrš. 〈prez. kalkùlīrām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kalkulirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kalkuliram |
| 2. | kalkuliraš |
| 3. | kalkulira |
| množina | |
| 1. | kalkuliramo |
| 2. | kalkulirate |
| 3. | kalkuliraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kalkulirat ću |
| 2. | kalkulirat ćeš |
| 3. | kalkulirat će |
| množina | |
| 1. | kalkulirat ćemo |
| 2. | kalkulirat ćete |
| 3. | kalkulirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kalkulirah |
| 2. | kalkuliraše |
| 3. | kalkuliraše |
| množina | |
| 1. | kalkulirasmo |
| 2. | kalkuliraste |
| 3. | kalkulirahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kalkulirao sam |
| 2. | kalkulirao si |
| 3. | kalkulirao je |
| množina | |
| 1. | kalkulirali smo |
| 2. | kalkulirali ste |
| 3. | kalkulirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kalkulirao |
| 2. | bio si kalkulirao |
| 3. | bio je kalkulirao |
| množina | |
| 1. | bili smo kalkulirali |
| 2. | bili ste kalkulirali |
| 3. | bili su kalkulirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kalkuliraj |
| množina | |
| 1. | kalkulirajmo |
| 2. | kalkulirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kalkulirajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kalkulirao, kalkulirala, kalkuliralo | |
| kalkulirali, kalkulirale, kalkulirala | |
Definicija
| 1. | izračunavati, proračunavati, praviti predračun |
| 2. | pren. razg. paziti u javnom nastupu kako se izjasniti na način koji će biti prihvaćen, a pritom misliti na sebične interese |
Etimologija
✧ njem. kalkulieren ← lat. calculare ≃ calculus: kamenčić (brojilo se kamenčićima)
