pogòrjeti
pogòrjeti () svrš. 〈prez. pògorīm, pril. pr. -ēvši, prid. rad. pogòrio/pogòrjela ž〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pogorjeti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pogorim |
| 2. | pogoriš |
| 3. | pogori |
| množina | |
| 1. | pogorimo |
| 2. | pogorite |
| 3. | pogore |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pogorjet ću |
| 2. | pogorjet ćeš |
| 3. | pogorjet će |
| množina | |
| 1. | pogorjet ćemo |
| 2. | pogorjet ćete |
| 3. | pogorjet će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pogorjeh |
| 2. | pogorje |
| 3. | pogorje |
| množina | |
| 1. | pogorjesmo |
| 2. | pogorjeste |
| 3. | pogorješe |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pogorio sam |
| 2. | pogorio si |
| 3. | pogorio je |
| množina | |
| 1. | pogorjeli smo |
| 2. | pogorjeli ste |
| 3. | pogorjeli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pogorio |
| 2. | bio si pogorio |
| 3. | bio je pogorio |
| množina | |
| 1. | bili smo pogorjeli |
| 2. | bili ste pogorjeli |
| 3. | bili su pogorjeli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pogori |
| množina | |
| 1. | pogorimo |
| 2. | pogorite |
| glagolski prilog prošli | |
| pogorjevši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pogorio, pogorjela, pogorjelo | |
| pogorjeli, pogorjele, pogorjela | |
Definicija
stradati od požara
Frazeologija
⃟ triput seliti jedanput pogorjeti posl. selidba je skupa i uzrokuje velike troškove
Onomastika
♦ pr. (nadimačka i etnici): Pogorélac (11; Županja), Pogorélec (Međimurje), Pogorèlić (Split, Primorje), Pògorić (Zabok, Samobor), Pogorìlić (130, Pag, Primorje, Istra)
Etimologija
✧ po- + v. gorjeti
