Hrvatski jezični portal

gòrjeti

gòrjeti () nesvrš.prez. -rīm, pril. sad. -rēći, imp. gòri, gl. im. -rēnje〉

Izvedeni oblici
Nesvršeni
infinitiv
gorjeti
 
prezent
jednina
1. gorim
2. goriš
3. gori
množina
1. gorimo
2. gorite
3. gore
 
futur
jednina
1. gorjet ću
2. gorjet ćeš
3. gorjet će
množina
1. gorjet ćemo
2. gorjet ćete
3. gorjet će
 
imperfekt
jednina
1. gorah
2. goraše
3. goraše
množina
1. gorasmo
2. goraste
3. gorahu
 
perfekt
jednina
1. gorio sam
2. gorio si
3. gorio je
množina
1. gorjeli smo
2. gorjeli ste
3. gorjeli su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam gorio
2. bio si gorio
3. bio je gorio
množina
1. bili smo gorjeli
2. bili ste gorjeli
3. bili su gorjeli
 
imperativ
jednina
2. gori
množina
1. gorimo
2. gorite
 
glagolski prilog sadašnji
goreći
 
glagolski pridjev aktivni
gorio, gorjela, gorjelo
gorjeli, gorjele, gorjela
Definicija
1. biti u plamenu [drvo gori]; izgarati, sagorijevati
2. davati svjetlost [žarulja gori]; osvjetljavati
3. a. biti u vatri, imati vrućicu, groznicu [čelo mu gori] b. žariti, bridjeti od vrućice, vrućine, uzbuđenja [obrazi mu gore]
4. (, za čime, kime, za što) pren. čeznuti, jako željeti, biti vrlo nestrpljiv [gorjeti od želje]
Frazeologija
gori kao u paklu vrlo je vruće;
(sav) gorim 1. imam temperaturu 2. (od znatiželje, nestrpljivosti itd.) vrlo sam znatiželjan, zanima me što će se dogoditi, jedva čekam da saznam, da se dogodi itd.;
gori (mu) tlo pod nogama u opasnosti je, morat će se maknuti, bježati;
ne gori kuća ne treba se previše žuriti, nema nevolje koja bi tražila žurbu = ne gori pod noktima, = ne gori pod petama
Etimologija
prasl. i stsl. gorěti (rus. gorét', polj. gorący: vruć), lit. garas: para ← ie. *gwher-/*gwhor- (lat. formus: toplina, grč. théros: ljeto)