pòkucati
pòkucati () svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. rad. pòkucao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pokucati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pokucam |
| 2. | pokucaš |
| 3. | pokuca |
| množina | |
| 1. | pokucamo |
| 2. | pokucate |
| 3. | pokucaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pokucat ću |
| 2. | pokucat ćeš |
| 3. | pokucat će |
| množina | |
| 1. | pokucat ćemo |
| 2. | pokucat ćete |
| 3. | pokucat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pokucah |
| 2. | pokuca |
| 3. | pokuca |
| množina | |
| 1. | pokucasmo |
| 2. | pokucaste |
| 3. | pokucaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pokucao sam |
| 2. | pokucao si |
| 3. | pokucao je |
| množina | |
| 1. | pokucali smo |
| 2. | pokucali ste |
| 3. | pokucali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pokucao |
| 2. | bio si pokucao |
| 3. | bio je pokucao |
| množina | |
| 1. | bili smo pokucali |
| 2. | bili ste pokucali |
| 3. | bili su pokucali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pokucaj |
| množina | |
| 1. | pokucajmo |
| 2. | pokucajte |
| glagolski prilog prošli | |
| pokucavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pokucao, pokucala, pokucalo | |
| pokucali, pokucale, pokucala | |
Definicija
lagano početi kucati, usp. kucati
Frazeologija
⃟ pokucati na vrata (komu) 1. doći komu s nekom molbom ili traženjem 2. prositi djevojku, nastupiti s ozbiljnim namjerama (pred njenom obitelji)
