posvòjiti
posvòjiti (koga, što) svrš. 〈prez. pòsvojīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòsvojen〉
Svršeni | |
---|---|
infinitiv | |
posvojiti | |
prezent | |
jednina | |
1. | posvojim |
2. | posvojiš |
3. | posvoji |
množina | |
1. | posvojimo |
2. | posvojite |
3. | posvoje |
futur | |
jednina | |
1. | posvojit ću |
2. | posvojit ćeš |
3. | posvojit će |
množina | |
1. | posvojit ćemo |
2. | posvojit ćete |
3. | posvojit će |
aorist | |
jednina | |
1. | posvojih |
2. | posvoji |
3. | posvoji |
množina | |
1. | posvojismo |
2. | posvojiste |
3. | posvojiše |
perfekt | |
jednina | |
1. | posvojio sam |
2. | posvojio si |
3. | posvojio je |
množina | |
1. | posvojili smo |
2. | posvojili ste |
3. | posvojili su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam posvojio |
2. | bio si posvojio |
3. | bio je posvojio |
množina | |
1. | bili smo posvojili |
2. | bili ste posvojili |
3. | bili su posvojili |
imperativ | |
jednina | |
2. | posvoji |
množina | |
1. | posvojimo |
2. | posvojite |
glagolski prilog prošli | |
posvojivši | |
glagolski pridjev aktivni | |
posvojio, posvojila, posvojilo | |
posvojili, posvojile, posvojila | |
glagolski pridjev pasivni | |
posvojen, posvojena, posvojeno | |
posvojeni, posvojene, posvojena |
1. | prihvatiti (koga ili što) kao svoje |
2. | uzeti pod svoje; usvojiti |