pòtūrčiti
pòtūrčiti (koga, se) svrš. 〈prez. pòtūrčīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòtūrčen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| poturčiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | poturčim |
| 2. | poturčiš |
| 3. | poturči |
| množina | |
| 1. | poturčimo |
| 2. | poturčite |
| 3. | poturče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | poturčit ću |
| 2. | poturčit ćeš |
| 3. | poturčit će |
| množina | |
| 1. | poturčit ćemo |
| 2. | poturčit ćete |
| 3. | poturčit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | poturčih |
| 2. | poturči |
| 3. | poturči |
| množina | |
| 1. | poturčismo |
| 2. | poturčiste |
| 3. | poturčiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | poturčio sam |
| 2. | poturčio si |
| 3. | poturčio je |
| množina | |
| 1. | poturčili smo |
| 2. | poturčili ste |
| 3. | poturčili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam poturčio |
| 2. | bio si poturčio |
| 3. | bio je poturčio |
| množina | |
| 1. | bili smo poturčili |
| 2. | bili ste poturčili |
| 3. | bili su poturčili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | poturči |
| množina | |
| 1. | poturčimo |
| 2. | poturčite |
| glagolski prilog prošli | |
| poturčivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| poturčio, poturčila, poturčilo | |
| poturčili, poturčile, poturčila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| poturčen, poturčena, poturčeno | |
| poturčeni, poturčene, poturčena | |
Definicija
pov. učiniti Turčinom (u zn. muslimanom), učiniti da tko primi islam
Onomastika
♦ pr. (nadimačka i etnonimi): Pòturak (Osijek), Pòturica (380, Donja Stubica, Pokuplje, okolica Zagreba), Poturìček (Vrbovec, Dugo Selo), Pòturičić (Garešnica, Zagreb), Pòturić (Turopolje, Zagreb), Potúrović (Makarska, Nova Gradiška)
