prìteći
prìteći () svrš. 〈prez. pritèčēm/prìteknēm, pril. pr. prìtekāvši, prid. rad. prìtekao/prìtekla ž〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| priteći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | priteknem / pritečem |
| 2. | pritekneš / pritečeć |
| 3. | pritekne / priteče |
| množina | |
| 1. | priteknemo / pritečemo |
| 2. | priteknete / pritečete |
| 3. | priteknu / priteku |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | priteći ću |
| 2. | priteći ćeš |
| 3. | priteći će |
| množina | |
| 1. | priteći ćemo |
| 2. | priteći ćete |
| 3. | priteći će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pritekoh |
| 2. | priteče |
| 3. | priteče |
| množina | |
| 1. | pritekosmo |
| 2. | pritekoste |
| 3. | pritekoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pritekao sam |
| 2. | pritekao si |
| 3. | pritekao je |
| množina | |
| 1. | pritekli smo |
| 2. | pritekli ste |
| 3. | pritekli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pritekao |
| 2. | bio si pritekao |
| 3. | bio je pritekao |
| množina | |
| 1. | bili smo pritekli |
| 2. | bili ste pritekli |
| 3. | bili su pritekli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pritekni / priteci |
| množina | |
| 1. | priteknimo / pritecimo |
| 2. | priteknite / pritecite |
| glagolski prilog prošli | |
| pritekavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pritekao, pritekla, priteklo | |
| pritekli, pritekle, pritekla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pritečen, pritečena, pritečeno | |
| pritečeni, pritečene, pritečena | |
Definicija
| 1. | priliti se (o vodi koja teče) |
| 2. | (komu) pritrčati, dohrliti |
Frazeologija
⃟ priteći u pomoć brzo ukazati pomoć, brzo pomoći
Etimologija
✧ pri- + v. teći
