písati
písati nesvrš. 〈prez. pȋšēm, imp. píši, pril. sad. píšūći, prid. trp. pȋsān, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pisati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pišem |
| 2. | pišeš |
| 3. | piše |
| množina | |
| 1. | pišemo |
| 2. | pišete |
| 3. | pišu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pisat ću |
| 2. | pisat ćeš |
| 3. | pisat će |
| množina | |
| 1. | pisat ćemo |
| 2. | pisat ćete |
| 3. | pisat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | pisah |
| 2. | pisaše |
| 3. | pisaše |
| množina | |
| 1. | pisasmo |
| 2. | pisaste |
| 3. | pisahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pisao sam |
| 2. | pisao si |
| 3. | pisao je |
| množina | |
| 1. | pisali smo |
| 2. | pisali ste |
| 3. | pisali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pisao |
| 2. | bio si pisao |
| 3. | bio je pisao |
| množina | |
| 1. | bili smo pisali |
| 2. | bili ste pisali |
| 3. | bili su pisali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | piši |
| množina | |
| 1. | pišimo |
| 2. | pišite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| pišući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pisao, pisala, pisalo | |
| pisali, pisale, pisala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pisan, pisana, pisano | |
| pisani, pisane, pisana | |
Definicija
| 1. | (što) a. bilježiti na papiru ili čemu drugom slova, brojke ili druge znakove b. sastavljati i pismom bilježiti književno, znanstveno i sl. djelo |
| 2. | (komu) obraćati se pismeno, pismom se javljati, slati pismo |
| 3. | (za koga) raditi, pridonositi pisanjem teksta [pisati za ugledni tjednik] |
Frazeologija
⃟ pisano je suđeno je, određeno je od sudbine;
pisati po vodi, pisati kukom po (na) ledu raditi uzaludan posao; uzaludno se nadati;
pisao ne pisao suši se 1. dosl. crnilo se u tintarnici suši i kad se čovjek njome mnogo ne služi pren. bez obzira na to da li se muškarac štedi u erotskom životu ili ne, njegova snaga s godinama prolazi;
pisati što kome u zaslugu priznavati kao zaslugu;
pisati što kome u grijeh smatrati koga krivim za što;
piše mu na čelu (na licu, u pogledu, u očima) vidi mu se na čelu (licu itd.);
piši kući propalo je o čemu što se smatra neuspjelim, neostvarljivim;
slabo (zlo, crno) nam se piše neće biti dobro, bit će problema;
piše pa briše stalno se predomišlja, mijenja mišljenje
pisati po vodi, pisati kukom po (na) ledu raditi uzaludan posao; uzaludno se nadati;
pisao ne pisao suši se 1. dosl. crnilo se u tintarnici suši i kad se čovjek njome mnogo ne služi pren. bez obzira na to da li se muškarac štedi u erotskom životu ili ne, njegova snaga s godinama prolazi;
pisati što kome u zaslugu priznavati kao zaslugu;
pisati što kome u grijeh smatrati koga krivim za što;
piše mu na čelu (na licu, u pogledu, u očima) vidi mu se na čelu (licu itd.);
piši kući propalo je o čemu što se smatra neuspjelim, neostvarljivim;
slabo (zlo, crno) nam se piše neće biti dobro, bit će problema;
piše pa briše stalno se predomišlja, mijenja mišljenje
Onomastika
♦ pr. (nadimačka i prema zanimanju): Písac (150, Split, sred. Dalmacija, Vis), Pìsačić (490, Križevci, Prigorje), Písak (Poreč, Istra), Pisánec (Sisak, Kutina), Pìsār (Slavonski Brod, Karlovac), Pìsarek (Bjelovar), Pisárević (I Slavonija), Pìsarić (Zagreb, Sisak), Pisárović (Požega), Píščević (100, Zagreb, Z Slavonija)
Etimologija
✧ prasl. *pьsati, *pisati (stsl. pьsati, rus. pisát', polj. pisać), lit. piešti: crtati ← ie. *peyk'-: crtati, bojati (lat. pingere, grč. poikílos: šaren)
